Jur nijedna na svit vila
Jur nijedna na svit vila
Lipotom se već ne slavi
Jer je hvale sve skupila
Vila ka mi srce travi.
Ni će biti, ni je bila,
Njoj takmena ka se pravi.
Lipotom se već ne slavi
Jur nijedna na svit vila.
Vrhu njeje vedra čela
Vridna ti se kruna vidi
Od kosice, ku je splela,
Kojom zlatu ne zavidi;
Svakomu je radost vela,
Kad ju dobro razuvidi.
Vridna ti se kruna vidi
Vrhu njeje vedra čela.
Obrve su tanke i črne
Nad črnima nad očima,
Črne oči kada svrne,
Človik tugu prem da ima,
Tuga mu se sva odvrne
Za veselje koje prima.
Nad črnima nad očima
Obrve su tanke i črne.
Kako polje premaliti
Lišca joj se ružom diče,
Ruža nigdar pri na sviti
Toli lipa ka Zuki ne izniče.
Mladost će se pomamiti
Kojano se za njom stiče.
Lišca joj se ružom diče
Kako polje premaliti.
Pri rumenih njeje usti'
Ostao bi kuralj zada,
Zubići su drobni, gusti
Kako biser ki se sklada,
Slatku ričcu kad izusti,
Bi reć' mana s neba pada.
Ostao bi kuralj zada
Pri rumenih njeje usti'.
Blažen tko joj bude grlit
Grlo i vrat bil i gladak,
Srića ga će prem zagrlit',
Živiti će život sladak ko' Zuki,
Žarko sunce neće hrlit'
Da mu pojde na zapadak.
Grlo i vrat bil i gladak
Blažen tko joj bude garlit.
Lipo ti joj ustrepeću
Prsi bilji sniga i mlika
Tere oči na nje meću
Ki žalosti išću lika,
Jer ne mogu slatkost veću
Umisliti dovik vika.
Prsi bilji sniga i mlika
Lipo ti joj ustrepeću.
Prsti joj su tanci, bili,
Obli, duzi, pravni, prosti,
Gdi bi zelen venčac vili
Ali krunu od vridnosti,
Koga ne bi prihinili
Od lefanće da su kosti?
Prsti joj su pravni, prosti,
Obli, duzi, tanci, bili.
Od svih gospoj ke su godi
Gospodšćina njoj se prosi,
Meju njimi jer kad hodi
Toli lipo kip uznosi
Bi reć' tančac da izvodi,
Tim se ona ne ponosi.
Gospodšćina njoj se prosi
Od svih gospoj ke su godi.
Grihota bi da se stara
Ova lipost uzorita,
Bože, ki si svim odzgara,
Čin' da bude stanovita,
Ne daj vrime da ju shara
Do skončanja sega svita.
Ova lipost uzorita
Grihota bi da se stara.
— Hanibal Lucić