Ђулићи
Ђулићи, Ђулићи,
Слабији и јачи, —
Пољупци, пољупци,
Сад Дужи, сад краћи!
Пољупци се боје,
Да их ко не чује, —
Ја својима не дам,
Да брзо прохује.
Драго моје, драго,
Нема смрти лека, —
Пољупци су врели, —
Ал’ смрт ладна чека;
Кад нас једном зграби,
Па у ништа маши,
Пољупци ће живет’
У Ђулићи наши.
— Јован Јовановић Змај