Поноћ
Кроз поноћ нему и густо грање
Види се звезда тихо трептање,
Чује се срца силно куцање; —
О, лакше само кроз густо грање!
Ту близу поток даљину пара,
Ту се на цвећу цвеће одмара,
Ту мене чека ашиковање; —
О, лакше само кроз густо грање!
Пашћу, умрећу, душа ми горе,
Растопиће ме до беле зоре,
Ко груду снега врело сунчање; —
О, лакше само кроз густо грање!
— Ђура Јакшић