Падајте, браћо!
Падајте, браћо! Плинʼте у крви!
Оставʼте села, нек гори плам!
Бацајте сами у огањ децу!
Стресите с себе ропство и срам!
Гините, браћо, јунаци, људи!
За пропаст вашу свет ће да зна…
Небо ће плакатʼ дуго и горко,
Јер неће бити Србина…
Ми несмо браћа, ми Срби несмо!
Или ви несте Немањин сој?
Та да смо Срби, та да смо људи —
Та да смо браћа — ох, Боже мој!…
Та зар би тако с Авале плаве
Гледали ледно у огњен час?
Та зар би тако — ох, браћо драга!
Та зар би тако презрели вас?
Презрите братства, покор и клетву!
Што небо даде, погазʼте ви!
Та није лʼ грешно, није ли грозно —
Крв деце ваше гледамо ми!…
А где је помоћ, илʼ суза братска?
Ил' »Јуриш, роде, за брата свог!«?…
У вељој беди, смрти и крви
Данас вас, саме, оставља Бог!…
Алʼ опет, грешан, грешно сам пево —
Рањено срце народа мог!
Та Србин кипи — кипи и чека —
Алʼ не да ђаво… илʼ не да Бог!
— Ђура Јакшић