Општина Бар: Историја
Стари дио града, Стари Бар, помиње се у документима који потичу из 10. вијека. И поред многих земљотреса и ратова, сачувани су остаци зидина и тврђава са којих је предиван поглед на цијели град и околину. На самом уласку у град налази се дрво маслине старо између 2.000 и 2.500 година. Једно је од три најстарије маслине на свијету које још увијек даје плодове.
О називу Бара, имамо свједочанство из књиге Милорада Г. Медаковића, „Живот и обичаји Црногораца“ из 1860. године, странице 139. и 140.: „Прича се и данас проклетство краљице Јелене, која је побјегла од својег сина Драгутина и настанила се у једну пећину између Сотонића и Глувог Дола у Црници. Муж њен, краљ Стефан Рапави, побјегао од својег сина у Бар. У пећини је живјела Јелена са њеном ћером ђевојком и проводила живот у посту и молитви. Близу ове пећине има вир, који се зове Око, у којем се прелијепа риба ловила. Црница је била Јеленин спаилук. Она се погодила са Глуводољанима, да јој свако јутро оставе по једну рибу на плочи. Саставити се са људима није она ћела, већ би пошла по рибу, кад никог код Ока нема..." Када јој једном нису донијели рибу, дозивала их је и проклела: „Да Бог да, нигда је више у Оку не уловили! Она узјаше на коња и побјегне у Бар, па да је рекла: „Бар ме овдје нећете наћи ни варати“, и отуда да се прозвало оно мјесто Бар."