Косово – раскршће народа, вера и царстава на Балкану
Простор Косова насељен је од праисторије. У антици су ту живели Дардани, а област је потом ушла у састав Римског царства као део провинција Мезије и касније Дарданије, па Византије. Од 6. и 7. века на Балкан се досељавају Словени.
У средњем веку Косово је било део српске државе Немањића и једно од њених средишта; манастири као што су Високи Дечани, Пећка патријаршија и Богородица Љевишка данас су на УНЕСКО-вој листи светске баштине. Косовска битка 1389. остала је важан део српског памћења. Средином 15. века област је потпала под османску власт, која је трајала око пет векова. У том раздобљу знатан део становништва примио је ислам, а удео Албанаца постепено је растао; у Призрену је 1878. основана Призренска лига, значајна за албански национални покрет.
После Балканских ратова 1912. Косово је ушло у састав Србије, а затим Југославије. У социјалистичкој Југославији било је аутономна покрајина са широким овлашћењима по Уставу из 1974. Крајем осамдесетих аутономија је знатно сужена, а косовски Албанци су створили паралелне институције. Сукоб 1998–1999. донео је велико страдање и расељавање цивила, НАТО интервенцију и успостављање управе УН по Резолуцији 1244. И после рата било је насиља, међу осталим над Србима и другим заједницама. Косовске институције су 2008. једнострано прогласиле независност, коју признаје део држава, док је Србија и многе друге земље не признају; статус је и данас предмет спора и дијалога.
Косово данас обликују млада популација, суживот и напетости различитих заједница и богато културно наслеђе.
Имате ли и ви причу, стару фотографију или породичну успомену са Косова? Поделите је са заједницом у рубрици „Завичајна историја“!