Лепосавић: Историја
Назив Лепосавић је добио по истоименом засеоку из кога су староседеоци дошли, а који се налази у околини Андријевице. Некада једна фамилија, која је бежећи од Турака населила ово место се поделила на четири: Недељковићи, Милојевићи, Радосављевићи и Јевремовићи. Недељковићи, Радосављевићи и Јевремовићи су населили Улије, док су Милојевићи остали у Лепосавићу. Нешто касније, у Лепосавић су се населили Васићи и Ђоковићи, а Лепосавску реку Милановићи.
Крајем 19. и почетком 20. столећа, српски народ се исељавао из Лепосавића због арбанашког и турског терора, који је укључивао нападе, убиства, рањавања, пљачке, отимање стоке и друге злочине.
Изнад Лепосавића, са северне стране, на брду налазе се трагови старе гробљанске цркве, чији су зидови високи један метар, озидани од тесаника кречњака посвећене Успењу Св. Богородице.
Друга црква је била посвећена празнику Цвети — Христовом уласку у Јерусалиму. У Другом светском рату, на рушевинама ове цркве Немци и Руси-белогардејци су начинили бункер.
Новија лепосавићка црква је сазидана 1935. године, на темељима старије цркве. Посвећена је Распећу Христовом, а у народу је познатија под именом Велики петак. У самом центру насеља саграђен је Храм посвећен св. Василију Острошком и Тврдошком (2000. године).
Прва стамбена зграда са пет станова у друштвеном власништву у Лепосавићу је изграђена 1957. године. Међу првим зградама су саграђене зграде СО Лепосавић, Милиције, зграда Општинског суда и Поште. У периоду после 1961. па до данас у Лепосавићу су основана бројна друштвена предузећа и то : ДД Флотација Копаоник, ДДО Храст, Пролетер, Прва петолетка, АД Кристал, АД Житопродукт, ШГ Ибар, ДУП Копаоник, ЈКП 24. новембар.