Сува Река: Историја
Први сачувани писани помен о Сувој Реци је из 1465. године. Млечанин Ђакомо Кантели ди Вињола је 1689. године уписао ово место на свој бакрорез-карту, која се данас чува у Националној библиотеци у Паризу. Осамдесетих година 19. века руски конзул у Призрену затекао је у Сувој Реци девет домова српских Рома.
У месту је постојала стара српска православна црква која је срушена, и српско гробље. На брегу испод села налазила се испосница, у којој су, по једном запису из 1880. године, чуване нечије свете мошти, док су око испоснице биле монашке ћелије. Турци су ову испосницу претворили у текију.
Варошица је била погођена великим пожаром у октобру 1926, изгорело је 58 кућа од око 120.
Године 1938. подигнута је нова српска православна црква са кубетом и звоником, Црква Светих Апостола Петра и Павла у Сувој Реци. Крај ње је данашње гробље.
У непосредној близини града се налазе:
Црква Богородице Одигитрије, коју је 1315. године подигао Милутинов казнац Драгослав и која се налази у селу Мушутишту.
Црква светог Ђорђа, коју је око 1370. године подигао непознати српски војвода као своју гробну цркву и која се налази у селу Речану.