Вучитрн: Историја
=== Средњи век ===
Најранија историја о постанку града није у потпуности расветљена. Неки археолошки налази упућују на закључак да се на месту данашњег Вучитрна налазио римски град Вицијанум (лат. Vitianum), али мишљења о томе нису у потпуности усаглашена. У средњем веку Вучитрн је био важно место за трговину са Дубровником. У 14. и 15. веку у њему је постојао двор Вука Бранковић, од кога је до данас остала Кула Војиновића. Године 1426. у њему је потписан уговор о миру између Ђурђа Бранковића и млетачке владе. За време турске владавине у Вучитрну је било током 14. и 15. века седиште турске управне власти-санџака. У турским пописима Вучитрнског санџака из 1477. и 1487. остали су вредни подаци о српском становништву, црквама и манастирима. У њима је наведено да је у Вучитрнском санџаку било 12 манастира и 5 цркава са 24 свештена лица. Међутим, у каснија три турска пописа обављена 1525/26. године, па затим 1530/31. и 1544/45, у време султана Сулејмана Величанственога, у Вучитрнском санџаку била су у прва два пописа убележена по 42 манастира и 11 цркава, а у трећем "укупно манастира и цркава-52". У граду је једно време било и седиште српске митрополије. Вучитрнски митрополит Јоасаф писао је 1568. Триод "Св. Николе Сибовачкоме у Чичавици". По једном предању сматра се да је на месту садашњег турског хамама била православна црква. По другом, пак, ту је била католичка црква некада снажне дубровачке насеобине. Остатке утврђеног дворца предање везује за Војиновиће, српску властелу из средине 14. века. Међутим, из сачуваних писаних извора произилази да је у Вучитрну између 1402. и 1426. породица Бранковића имала свој двор, где су примани посланици и издаване повеље. Врло је вероватно да је дворац саградио Вук Бранковић пред крај 14. века, када је његовим земљама запретила непосредна опасност од Турака. С обзиром на то да је Вучитрн смештен у плодној равници, на раскрсници трговачких путева, може се претпоставити да се ту прво развио трг, а да је дворац изграђен касније. Почетком 15. века Вучитрн је био значајна варош на Косову, са колонијом дубровачких трговаца и пословних људи. Дубровачка влада је 2. фебруара 1402. понудила госпођи Мари Бранковић да јој исплати део њеног поклона у сребру у Новом Брду или Вучитрну. Она је са синовима 29. децембра 1405. у Вучитрну издала повељу Дубровчанима. Деспот Ђурађ Бранковић је у Вучитрну 15. новембра 1419. издао повељу манастиру Св. Павла у Светој Гори, а 22. априла 1426. године он је тамо склопио споразум са посланицима Млетачке републике.
Турци су први пут освојили Вучитрн 1439. године и држали га све до 1444, а други пут 1455, оставши у њему све до 1912. Године 1462. Вучитрн се први пут помиње као седиште санџака. Б. Курипчевић назива га 1530. "великим трговиштем". Године 1578. у њему је резидирао митрополит вучитрнски Јоасаф. У Вучитрнском срезу у току турске владавине није се ништа изграђивало, као и, мање-више, у осталим крајевима под турском империјом. Ово подручје је било искључиво пољопривредни крај у коме су се производиле житарице и узгајала стока. Турци су дозволили Албанцима да несметано насељавају ове крајеве из северне Албаније и неким места на Косову и истима давали власт. Срби су једино били раја. Према Евлији Челебији, Вучитрн је 1660. године имао око 2.000 кућа, џамију, медресу, хамам и друге објекте. У њему је А. Гиљфердинг видео 400 кућа, нову цркву и стару тврђаву са неколико кула. …